Nas rođendan!!!!!
U parku Sokobanja!!!!!
Posluša stariju, poželjnu u najboljim godinama, da malo i šetam po parkovima! Znam da ona uvek daje pravo mišljenje, pa sam i poslušala! Prvo sam čitala knjigu ( sećam se neko mi je ispričao komentar vlasnika kafane u blizini Ljiga, da traže donaciju da se popuni gradska biblioteka; rekao je da samo neradnici imaju vremena da čitaju hahah; pa ja spadam onda u tu kategoriju!!! Super ). A i kao da je nekoga briga sta ja radim. Bolje..........
Dakle sedim u parku ostavljam knjigu, veoma dobru, ali posmatranje dece, odraslih, drveća oko mene, dovela su me da malo i razmišljam. Donosim zaključke....stavljam tačke. Razmišljam dokle sam došla u ovom mom prelepom ružičastom životu ( na Okeford street-u sestra mi je pre skoro 19 god. kupila pink sunglasses; i rekla e sada stvarno možeš da gledaš svet kako ga i zamišljaš....izgubila sam ih; ne žalim uopšte, jer, su boje predanom sada još lepša....sve boje duge...).
Prvo sam se setila babe. I njenih priča iz Niske banje. Onda njenog rođendana, kada smo se skupile sve žene, unuke i ćerka, a ona naša draga ispričala njenu neku i intimnu prošlost. Bilo je super jer su retki sada trenutni kada se viđamo sa ženama iz familije.....tužno...no I to je zivot!!!! Dok smo ile mlade, ovo su bila pravila iz njenog iskustva o odabiru momka, budućeg supruga! A ona se rodila pre II Sv. rata inače. Dakle: 1. Imati 5 Momak kao prsti na jednoj ruci, i birati!!!!! Naravno bez bilo kakve intime! 2. Da ima dobar posao kao što je šofer, električar itd. Tada su oni najbolje zarađivali!!! 3. Da ne bude grdan ( ruzan)da bi deca bila lepa! Jer smo svi mi u familiji lepi?????!!!!! Zato se i ona za dedu udala kaže da vi deca bila lepa......uvek joj je taj spoljašnji izgled bio važan.
Šta smo mi kao unuke odabrale???? Mogu samo da govorim u svoje ime naravno. Ali ne bih sada, jer me opet nesto iz prošlosti trgnu! Njena komšinica koja nam je pričala o pokojnom suprugu! Sedele smo najstarija i ja u ČUDU kada je izjavila da ju je muž samo ponekad udario. Po neki šamar!!! Sta dati kao repliku na tu izjavu? Da je mojeg godišta, a ne poznajemo se dobro ćutala bih. Mislim da bi joj starija, a da je njeno godište rekla ladno: " ti si stvarno budala......" A tek od ujaka cerka, pretpostavljam došao bi komentar i sa psovkama tako da se već sada smejem u sebi. U jalovo lepoj ćerci baba je jednom rekla, da to što nije stavila solarni na sto kada ručamo, muž bi je prebio preko leđa!!!! Pa kako da se ne smejem a i da ne budem malo tužna ako su to žene mnogo mnogo pre nas a i sada doživljavaju! Da li su bile mudrije i ćutke ili napadale kao vučice....ko zna.
Takvo iskustvo nisam imala u životu i ne želim zaista..!!!!! Opet jedno sećanje u ovom divnom parku. Jedna od pesama koja je postala njena omiljena, nakon što je boravila u Niškoj banji: "Poznao bih te medj' hiljadu žena...
....." Baba zna zašto baš ta! Ustvari Ja volim da kažem kada sam u kafani: "samo za nju koja je tu, a ONA zna koja je ta!" I ono što je pukovnik ponavljao na jednoj super pijanki: "ko je rekao živeli!"
Sada sam opet ovde i sada i slažem slike iz mog dosadašnjeg života. 1. Ružno pace do 16th. 2. Prvo upoznavanje sa šminkom!.3. Odličan dak u osnovnoj, sa zahvalnice za razvoj literarne misli! Aha i to sam ja. Volim da pišem. Ustvari obožavam. A i da čitam naravno! 4. Volela da igram košarku. 5. Volela da gledam ljubavne filmove; posebno ostavili trag " Sjaj u travi" , "Zaljubljivanje", "Rambo!" Da Rambo, valjda sam želela da bar jedan od pet sa ruke bude zaštita? Od čega? Ne znam. 6. Totalno Neodlučna stato ja hoću da budem odnosno koje je to moje zanimanje. Htela sam da budem advokat. Nije se ispunilo. Bolje!!!! Sada me zezaju naravno, što ja obožavam, samo da je smeha, da imam preko 3 indeksa. I imam. Ali me nista nije toliko zainteresovani da bih bila rado-znala, da slušam tu priču. Onda upisa ekonomiju ( preko veze naravno) jer bliznakinja se regularno upisala. Učila vredno. A ja, ja sam išla na žurke posle završene srednje škole.....Kada sam otišla na prvo predavanje iz ekonomije, čak ne znam ni naziv predmeta, ostala sam čitavih 20 min. Ogroman amfiteatar, svi nešto zapisuju, ja se doterala kao da idem u večernji provod, a profesora niti dobro čuješ niti vidiš. Ja volim prvo tu očnu komunikacije pa verbalnu. Izašla sam i prošetala lepo tada zvanom ulicom Maršala Tita i sela da popijem kafu negde. Kako gubljenje vremena za mene to je bilo a i strah od pitanja roditelja: Dobro šta ti ustvari hoćeš???? Tada nisam imala pojma, sada ZNAM!!
Trebalo je da prođe 41-okolini kurs u učionici života. Super da je tako. Znam, već neke komentare, boli nju briga, neradi, za platu se tu misli naravno a ne računaju se sati kada si i domaćica, supruga, majka itd. Računa se u UK-u naravno. Pa samo da otvaraš i zatvara vrata pred suprugom i detetom 20 god znači da si radila/o neki rad. E sada što se to ne računa u nekim zemljama, nisam ja kriva.
Blago njoj, I jeste, što je uspela da se organizuje i ode sama na odmor! Hej, Sama! Naravno uz moje finansije, tu se ubrajaju i finansije mojih najbližih, tu su uvek uz mene da pomognu u bilo kom smislu i obliku! Čak je jednom i rečeno mojoj maci ( kada sam se ja osećala ne voljenom sa strane baba i deda, jer oni ili vole najstarije; ili muške ili one koji najviše lice na njih po karakteru ili izgledu) da sam kao "zaštićeni beli medved" od strane moje majke. Možda sam i bila! Pitajte druge.
Moji najbliži I oni koji me iskreno vole tek me sada upoznaju. Najstarija mi je dala šansu da se izrazim, kažem bez straha i uvijanja mnogo toga o meni! To je bilo početkom februara čini mi se! Sada ona jedina zna zaista šta ja hoću, neću, i sta radim i to ispunjava moju um i sve ostalo!!! I drugi će znati, videti. To ne znači da me manje vole, ne, to znači konačan nastavak komunikacije, ali ovoga puta se zaista slušamo, saslušamo drugog, podelimo mišljenje iskreno, kažemo a ja vec jesam odavno i roditeljima i sestrama i bliskim ljudima šta me je bolelo, proganjalo godinama i šta mi smeta užasno! Sada već sam odavno kada sam završila koledž za hypnotherapista (mislim da sam imala oko 27-28 god. diplome i zvanja ništa mi ne znače tako da ni ovaj datum ne znam), bukvalno oprostila svima/svemu lošem što mi se dešavalo! Ako ne zavirite u prošlost bliskih, nemoguće je da skinete teret koji ćete vuci možda i do kraja života! Ja jesam, i srećna sam zena!!! Ja sada uživam. Od oktobra 19-tog kada sam postala diplomac jednog super super programa za razvoj, shvatanje, oslobađanje stresa i donošenja pravih odluka ali za MENE SAMO, moj život se promenio na bolje i ide sve bolje i bolje....kao sto pročitah u jednoj poznatoj knjizi : "teče radnja kao voda hladna."
Sada idem da ručam negde. Mislim na poželjnu, u najboljim godinama i zahvaljujem joj se što me je uputila u park. Samo to i tražim od ljudi kada pitam za direkcije u mome životu a nalazim se na raskrsnici neodlučna. Samo uput, mišljenje, a moja je i samo moja odluka!!!!!
Nastavite da radite svi vi koji morate da zarađujete za nas, ja nekako sam uvek volela neko venci jakni pristup radu. Mislim da više uspeju oni koji imaju tačnu viziju šta žele, kada im srce kuca jače kada pričaju o tom poslu i kada ga rade iz ljubavi. Ako to postane puka trka ko je bolji, ko ima više materijalnog verujte mi na reč, izgubićete svoje istinsko ja. Ja nemam nista na svoje ime u nekretnina ma recimo, pa šta. Imam dom. To je važno. Imam roditelje, sestre, super kumu-prijateljici, super snaju na Vraćaju....imam toliko toga I dajem i dacu sve od sebe da komuniciramo, pomirimo, uskladimo vreme i mesto.....samo da je smeha, pesme i igara...
HEJ, PRIBLIŽAVA SE NAS RODJENDAN
II deo
Nastavljam tamo odakle je mamin otac, pozvao ćerku koja je još uvek u šoku od saznanja da će kući poneti dve bebe. Samo je pitao preko tel. Kakve su? Mama je tekla jedna plava, druga crna i stalno plače!!!! E neka je ova crna naša! Kao da sele imovinu. I zaista mladja za 30 min. sorry ( Ali si me pretekla u mnogim životnim trkama), kako je progovorila i prohodala, do dana današnjeg je u pokretu!!!!!!
Ja, pa ja to više volim polako, nogu pred nogu , za sebe. Zato I neki kažu da živim u ružičastom svetu!!!!! Super kompliment, znam da mi mnogi i zavide....A najbolji, ikada kompliment mi je dala rođena majka:" Ana ti kao da si iz druge dimenzije!" Ps zaista ja sam najsmešnija žena na svetu. I sada kada svi oko mene nešto se žale i pate i imaju pregršt nekakvih obaveza, JA sam našla način i rešenje kako da budem ovde na ovom magičnom mestu, baš za moj 41-vi rođendan!!!!! Jedva čekam..... znam da bi neko tugovao što "stari".....glupost. Sada sam najsretnija...sada....pišem blog, pijem kafu, pored bazena sa lekovitom vodom....sta više!!!!! A da volela bih jedan ne materijalna i jedan materijali poklon....zamislila sam želju...dolaze pokloni............
HEJ USKORO ĆE NAS ROĐENDAN!!!!!!!!
Po prvi put ću proslaviti rođendan SAMA!!!! I radujem se, bez obzira što ovde neće biti prisutna još jedna slavljenica, a i starija koja je već proslavila!!!!
Izabrala sam mesto, šta ću poneti og hrane i pića, ustvari ponecu sebe i u mislima biti sa voljenima..
Ali ovoga puta sam iz nekog neopisivo razloga baš uzbuđena! Verujem da kada napunim tu 41-vu, da će se do sledećeg rođendana, nauciti mnogo toga pucnog, upoznati novi ljudi, mesta po Montenegro. Jer tamo živim a znam samo 1/8 lepote te zemlje. Sramota, znam! Ali za 8 god. uvek nešto važnije ustvari gledano sada jako nevažno!
A sada o datumu rođenja. U našoj kući se uvek vodilo računa da se značajni datumu slave, uvek. Rođendani su bili uvek nešto posebno. To je dan kada smo se po prvi put odvojili od majke, disali zasebno i plakali.....kako ko!
Mama, kaže sa ja nisam puno plakala naravno (za čim 9 meseci u mraku), ali kada joj je rečeno da ima još jedne bebe....e onda je i plakala i urlali....da je to nemoguće...
Zašto? Zato što se te 1974 god. živelo ok. Ali sa dvoje, jednim detetom ali sa troje, mladi bračni par, majka domaćica, otac radi, putuje, da bi zaradio što vise!!!!! Big NO!!!!
Glupo je reci i nabrajati ko sve nije bio odusevljen ovim vestima u familiji (a to kao da je i bitno, međutim uvek postoji "strašni sud") ali, neutesnu majku sada i blizanaca, prozvana je da njen otac želi da razgovara sa njim!
EVO ME NA JEDNOM PREDIVNOM
MOST U U SRBIJI.............SOKOBANJI.....
Prvi utisci, gde se ja nalazim pogled i priroda vam oduzimaju dah jednostavno. Ljudi baš, baš, prijateljski naglonjeni......super za početak!
Našla već po preporuci restoran sa domacom kuvanom hranom. Zna moja kuma da ja bas i ne volim da kuvam....a pokušavam da se zdravo hranim.
SUTRA: bazeni......da ležim I odmorim telo.......znam da mi pozitivno zavidite.....slikacu sve I objavljivati slike, naravno.
Znate da je lepo osami ti se, ne u bukvalnom smislu već otići negde, promeniti mesto i bar za tih par nedelja gledati, ćuti i videti nešto drugo! A ovde, ja sam vec napravila plan i program gde, kako i šta!
ZA NAŠ ROĐENDAN, znaju bliski o kome govorim idem na piknik, proslaviće ga kao nikada do sada.....
neću se napisati.........pa da padam sa brda dole!!!!!
Ali.......Raspitala sam se i za dobru kafanu sa muzikom...tako da su mi dani ovde ispunjeni.......
kao sto je moja baba išla sama u Nišku banju, tako i ja.....do sada sam se vec naslušala interesantnih priča a i videla baš lepe bašte, planinske vrhove itd.
Do sledećeg javljanja.......
proalost-sadasnjost-buducnost
Nastavljam tamo gde sam i stala. Moram obavezno napomenuti da se na ovim stranicama, nikada nece pojaviti licna imena ljudi, cak ni inicijali osoba u mome zivotu. Isto tako necu pominjati imena firmi, kompanija, banaka, udruzenja, svega pozatog javnosti. Jedino ukoliko neko to pozeli, ili ja zatrazim dozvolu od gore navedenih, jer mi je postavljeno mozda pitanje kako sam nesto saznala, ko mi je nesto preporucio itd. I tada cu prvo traziti dozvolu istih.
Molila bih i one koji su dobro upoznati sa istorijom, gramatikom maternjeg ili engleskog jezika da me uvek isprave, ukazu n greske. To bi mi zaista znacilo, i cenila bih takve upute. Poznata sam jos iz osnovne skole da "gutam" slova, pa izvinite i na tome. Desavace se sigurno!!! Verovatno cu ubacivati i po koju englesku rec, to mi je ostala lepa za mene posledica jer sam u UK-u provela deo moga zivota. To nikako nije pomodarstvo, verujte mi, jer vec u svoj recnik ubacujem i neke crnogorske izraze jer tamo zivim za poslednjih 8 god. To je normalna stvar.
Naslov koji sam dala ovom clanku, ima vise razloga. Ponovo sam se nasla u svome rodnom gradu Beogradu. Videla staru skolu, ulice, i najvaznije ljude, bliske koji su bili znacajna karika u mome odrastanju, Da i ne pominjem srecu koju dozivljavam kada jedan na jedan razgovaram sa clanovima moje porodice. To me uvek podseti na vaznost i pouke koje shvatimo kasnije u zivotu. Tad kazem sebi: "A, da, pa bila/bio je u pravu..........", naucena lekcija i stikliram je odmah u fajlovima moga mozga.
Proslost ne mozemo menjati, ali je toliko dragocena, iako nam se u datom trenutku, tada, cinilo nesto negativno, drugo pozitivno itd. Iz sadasnje perspektive, sve se desavalo onako kako je i trbalo da se desi. I ja sam zahvalna za ta iskustva, zahvalna mojoj porodici i svima/svemu sto se naslo natom putu tada!!!!!
Sadasnjost, na engleskom takodje i poklon znaci. Ona je ipak najvaznija!!!! Jer samo sada u ovom trenutku, ovoj sekundi JA LICNO odlucujem stacu napisati, da li cu se nasmejati, da li cu da se zalim nekome, davim i smaram ljude [receno mi je jednom da i to radim, hence BLOG], zato ja uvek ali uvek biram radost, srecune pozitivne misli, pevusim jednu omiljenu mi pesmu i BIRAM da budem srecna. Sada. Sutra, to je tako daleko. Daleko je i sat vremena.......
U ovom fascinantnom gradu, koji nije vise moj dom, jer pametni Englezi kazu:"Dom vam je tamo gde vam je i srce", ja ipak uzivam iako se sve promenilo. Proslo je 20 god. Nema vise moje omiljene kafane "Pod lipom", koja je bila preko puta "Sumatovca", ne znam ni sta je tamo sada. Necu imati vremena da obidjem sve sto zelim. Ali moja omiljena kafana, gde sam uvek pila kafu ili caj, kada sam bezala sa casova iz srednje skole........nje nema....ali je u mome srcu ....uvek. Nikada me nisu privlacili kafici koji su "in". Za mene su stolovi i stoljnaci i soljice os kafe sa casom vode, bili vise nego dovoljni da budem srecna tada. Iako su me skolski drugovi zvali licno, odnosno dolazili tamo da mi poruce da me profesor iz marksizma zove da odgovaram i da zna da sam "Pod lipom"!!!!!! Naravno da nisam otisla.
Sadasnjost, nas jedan od dragocenih poklona zivota. Iskoristite je. Moje misljenje. Ja cu se sada odjaviti jer preferiram da caskam sa mojim najblizima. Malo se poveravamo, malo tracarimo, malo i zapevmo a uvek ali uvek pomenemo i one koji nisu vise sa nama. Jedna od tih licnosto je moja pokojna baba. Zena snaga, stub oslonac, prijatelj, uvek me je zvala kraljica Draga!!! Ona i jos mnogi bude najlepsa secanja. I njena omiljena pesma. Jedna od njih. Peva je Olivera Katarina "Alaj mi je veceras po volji.....". Meni jestea sada po volji. To zelim svima od srca. Komunicirajte, budite iskreni, nacice se i neko ko ce vam mozda postati i prijatelj. I oni su nam pored dece, celoga sveta, najvece bogadstvo.....uzivajte...ja sam jedna mala ptica koja voli da leti pa letim dalje za koji dan.....mest????? E, to je tajna......znam da me tamo ocekuju divna iskustva....kako znam???? Oseca se u vazduhu!!!!!
Pocetak
Zelim kao prvo, da svima,koji su odvojili vreme i hteli da procitaju sta ja pisem i ocemu, pozelim jednu ogromnu dobrodoslicu! Djak prvak sam kada su blogovi i drustvene mrze u pitanju, stoga mi dajte i vremena i prostora da razvijem nesto sto pozeleh da uradim odavno, onako kako sam i zamislila.
Zasto otvoriti blog?
Ovo pitanje ce me mnogi pitati, a i ja imam potrebu da mojim najblizim, celokupnoj mojoj porodici, prijateljima, poznanicima, kao i ljudima koju su uvek uz mene, u mome zivotu "da bi meni bilo uvek dobro", razlozim razloge i kazem ono sto mi je potreba.
Svi oni me vrlo dobro znaju. Blog sam pocela da pisem zato sto ce mi on koristiti kao neka vrsta katalizatora za sve moje misli, utiske, zivotna iskustva prosla, sadasnja i nadolazeca, prenesem na ovaj "papir" ( zahvalna sam za moj komjuter ). Sta cu time postici, pitace se meni vrlo poznate voljene osobe?
Pa, cesto nemam sa kim da razgovaram o nekim temama koje mene jako interesuju. Ne zato sto niko nece d me saslusa, vec zato sto su ljudi danas preokupirani mnogim drugim po njima vaznijim stvarima. Ili jednostavno nemaju vremena. Imaju svoje porodice, decu, taste, svekrve, tetke, dede i babe i svako od njih zahteva paznju. Ja to vrlo dobro razumem. A mene ko dobro poznaje, upoznat je da ja uvek o necemu razmisljam, bilo koja da je tema ili situacija u pitanju ( naravno svi ljudi misle o necemu konstantno ), citam i po tri knjige uporedo, jednostavno bih da budem sposobna da sve stizem da uradim i kao supruga, majka, sestra, cerka, snaja itd.
To je nemoguce!!! Zato je ovo za mene IDEALNO resenje. Kada sam sama, i uzuvam, moram da kazem i priznam, bar 4-5 sati u toj samoci, ja cu pisati i komunicirati sa onima koji to zele!
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.