codovizivota

 

 

Zelim kao prvo, da svima,koji su odvojili vreme i hteli da procitaju sta ja pisem i ocemu, pozelim jednu  ogromnu dobrodoslicu! Djak prvak sam kada su blogovi i drustvene mrze u pitanju, stoga mi dajte i vremena i prostora da razvijem nesto sto pozeleh da uradim odavno, onako kako sam i zamislila.

 

Ovo pitanje ce me mnogi pitati, a i ja imam potrebu da mojim najblizim, celokupnoj mojoj porodici, prijateljima, poznanicima, kao i ljudima koju su uvek uz mene, u mome zivotu "da bi meni bilo uvek dobro", razlozim razloge i kazem ono sto mi je potreba.

 

Svi oni me vrlo dobro znaju. Blog sam pocela da pisem zato sto ce mi on koristiti kao neka vrsta katalizatora za sve moje misli, utiske, zivotna iskustva prosla, sadasnja i nadolazeca, prenesem na ovaj "papir" ( zahvalna sam za moj komjuter ). Sta cu time postici, pitace se meni vrlo poznate voljene osobe?

 

Pa, cesto nemam sa kim da razgovaram o nekim temama koje mene jako interesuju. Ne zato sto niko nece d me saslusa, vec zato sto su ljudi danas preokupirani mnogim drugim po njima vaznijim stvarima. Ili jednostavno nemaju vremena. Imaju svoje porodice, decu, taste, svekrve, tetke, dede i babe i svako od njih zahteva paznju. Ja to vrlo dobro razumem. A mene ko dobro poznaje, upoznat je da ja uvek o necemu razmisljam, bilo koja da je tema ili situacija u pitanju ( naravno svi ljudi misle o necemu konstantno ), citam i po tri knjige uporedo, jednostavno bih da budem sposobna da sve stizem da uradim i kao supruga, majka, sestra, cerka, snaja itd.

To je nemoguce!!! Zato je ovo za mene IDEALNO resenje. Kada sam sama, i uzuvam, moram da kazem i priznam, bar 4-5 sati u toj samoci, ja cu pisati i  komunicirati sa onima koji to zele!