codovizivota

 

Prvo da pomenem još par divnih ljudi u mom životnom lancu, a nisam to danas uradila. Tu u Podgorički je još jedna mala Bella, koja će se preseliti u Pariz uskoro.....voli njihov jezik, kulturu, a i ona je uvek doterana kao što su Francuskinje. Onda dve zlatne komšinice sa kojima još nisam ni kafu popila ali smo se približile u posled je vreme. Onda momak koji me je odmah po dolasku u Podgorica, upućivao da posećujem jedno divno skupljanje....mislila sam u početku da pripada nekoj sekti, pa tek sam stigla iz UK-a. Eto kako postanemo sumnjičavi bez razloga.....ne umemo da iskoristim skrivene potencijal u donošenju lepih odluka. Posle 4-tog puta, razlozi je sve moguće razloge i ja sam pristala.....sta se posle dešavalo...to nekom drugom prilikom. Vraćam se u Sokobanja. Večerala sam na terasi, pastu sa svim i svačim. Moje omiljeno jelo. Ne pitajte za recept već uključite maštu i gledajte šta imate u frižideru!!!!

A sada "SPEKTAKL" i to je iz nekog filma. Odlučila sam pre nekoliko dana da obidajem izletište Leptiri ju, udaljenu oko 1,5 km od centra banje. Sve ukupno oko 2,8 km od mog smeštaja. Posla Sam. Spremna. Ranac pun. Vode, sendviča, keksa i voća. Cigareta naravno. Ko me zna i sa kim sam nekada išla u shopping ili duge duge šetnje, taj zna da ja pravim česte pauze. Naravno sada niko ne želi da ide samnom u bilo kakav obilazak. Ja sam do pre 2 god. bila prava "drama queen." Stalno kukajući kako ne mogu vise da hodam. Da sam žedna. Da bi mogli negde da popijemo kafu itd. Takva je i moja majka, pa ja sada odbijam da sa njom idem bilo gde kada je kupovina u pitanju. Jednostavno čovek može da doživi nervni slom, čekajući žene da isprobaju sve što žele. Užas. Ni sa sestrama ne idem. Uvek sama.