codovizivota

 

Prvo da pomenem još par divnih ljudi u mom životnom lancu, a nisam to danas uradila. Tu u Podgorički je još jedna mala Bella, koja će se preseliti u Pariz uskoro.....voli njihov jezik, kulturu, a i ona je uvek doterana kao što su Francuskinje. Onda dve zlatne komšinice sa kojima još nisam ni kafu popila ali smo se približile u posled je vreme. Onda momak koji me je odmah po dolasku u Podgorica, upućivao da posećujem jedno divno skupljanje....mislila sam u početku da pripada nekoj sekti, pa tek sam stigla iz UK-a. Eto kako postanemo sumnjičavi bez razloga.....ne umemo da iskoristim skrivene potencijal u donošenju lepih odluka. Posle 4-tog puta, razlozi je sve moguće razloge i ja sam pristala.....sta se posle dešavalo...to nekom drugom prilikom. Vraćam se u Sokobanja. Večerala sam na terasi, pastu sa svim i svačim. Moje omiljeno jelo. Ne pitajte za recept već uključite maštu i gledajte šta imate u frižideru!!!!

A sada "SPEKTAKL" i to je iz nekog filma. Odlučila sam pre nekoliko dana da obidajem izletište Leptiri ju, udaljenu oko 1,5 km od centra banje. Sve ukupno oko 2,8 km od mog smeštaja. Posla Sam. Spremna. Ranac pun. Vode, sendviča, keksa i voća. Cigareta naravno. Ko me zna i sa kim sam nekada išla u shopping ili duge duge šetnje, taj zna da ja pravim česte pauze. Naravno sada niko ne želi da ide samnom u bilo kakav obilazak. Ja sam do pre 2 god. bila prava "drama queen." Stalno kukajući kako ne mogu vise da hodam. Da sam žedna. Da bi mogli negde da popijemo kafu itd. Takva je i moja majka, pa ja sada odbijam da sa njom idem bilo gde kada je kupovina u pitanju. Jednostavno čovek može da doživi nervni slom, čekajući žene da isprobaju sve što žele. Užas. Ni sa sestrama ne idem. Uvek sama.

 

 

Posluša stariju, poželjnu u najboljim godinama, da malo i šetam po parkovima! Znam da ona uvek daje pravo mišljenje, pa sam i poslušala!  Prvo sam čitala knjigu ( sećam se neko mi je ispričao komentar vlasnika kafane u blizini Ljiga, da traže donaciju da se popuni gradska biblioteka; rekao je da samo neradnici imaju vremena da čitaju hahah; pa ja spadam onda u tu kategoriju!!! Super ). A i kao da je nekoga briga sta ja radim. Bolje..........

Dakle sedim u parku ostavljam knjigu, veoma dobru, ali posmatranje dece, odraslih, drveća oko mene, dovela su me da malo i razmišljam. Donosim zaključke....stavljam tačke. Razmišljam dokle sam došla u ovom mom prelepom ružičastom životu ( na Okeford street-u sestra mi je pre skoro 19 god. kupila pink sunglasses; i rekla e sada stvarno možeš da gledaš svet kako ga i zamišljaš....izgubila sam ih; ne žalim uopšte, jer, su boje predanom sada još lepša....sve boje duge...). 

Prvo sam se setila babe.  I njenih priča iz Niske banje. Onda njenog rođendana, kada smo se skupile sve žene, unuke i ćerka, a ona naša draga ispričala njenu neku i intimnu prošlost. Bilo je super jer su retki  sada trenutni kada se viđamo  sa ženama iz familije.....tužno...no I to je zivot!!!! Dok smo  ile mlade, ovo su bila pravila iz njenog iskustva o odabiru momka, budućeg supruga! A ona se rodila pre II Sv. rata inače. Dakle: 1. Imati 5 Momak kao prsti na jednoj ruci, i birati!!!!! Naravno bez bilo kakve intime! 2. Da ima dobar posao kao što je šofer, električar itd. Tada su oni najbolje zarađivali!!! 3. Da ne bude grdan ( ruzan)da bi deca bila lepa! Jer smo svi mi u familiji lepi?????!!!!! Zato se i ona za dedu udala kaže da vi deca bila lepa......uvek joj je taj spoljašnji izgled bio važan. 

Šta smo mi kao unuke odabrale???? Mogu samo da govorim u svoje ime naravno. Ali ne bih sada, jer me opet nesto iz prošlosti trgnu! Njena komšinica koja nam je pričala o pokojnom suprugu! Sedele smo najstarija i ja u ČUDU kada je izjavila da ju je muž samo ponekad udario. Po neki šamar!!! Sta dati kao repliku na tu izjavu? Da je mojeg godišta, a ne poznajemo se dobro ćutala bih. Mislim da bi joj starija, a da je njeno godište rekla ladno: " ti si stvarno budala......" A tek od ujaka cerka, pretpostavljam došao bi komentar i sa psovkama tako da se već sada smejem u sebi. U jalovo lepoj ćerci baba je jednom rekla, da to što nije stavila solarni na sto kada ručamo, muž bi je prebio preko leđa!!!! Pa kako da se ne smejem a i da ne budem malo tužna ako su to žene mnogo mnogo pre nas a i sada doživljavaju! Da li su bile mudrije i ćutke ili napadale kao vučice....ko zna. 

Takvo iskustvo nisam imala u životu i ne želim zaista..!!!!! Opet jedno sećanje  u ovom divnom parku. Jedna od pesama koja je postala njena omiljena, nakon  što je boravila u Niškoj banji: "Poznao bih te medj' hiljadu žena... 

 ....." Baba zna zašto baš ta! Ustvari Ja volim da kažem kada sam u kafani: "samo za nju koja je tu, a ONA zna koja je ta!" I ono što je pukovnik ponavljao na jednoj super pijanki: "ko je rekao živeli!" 

Sada sam opet ovde i sada i slažem slike iz mog dosadašnjeg života. 1. Ružno pace do 16th. 2. Prvo upoznavanje sa šminkom!.3. Odličan dak u osnovnoj, sa zahvalnice za razvoj literarne misli! Aha i to sam ja. Volim da pišem. Ustvari obožavam. A i da čitam naravno! 4. Volela da igram košarku. 5. Volela da gledam ljubavne filmove; posebno ostavili trag " Sjaj u travi" , "Zaljubljivanje", "Rambo!" Da Rambo, valjda sam želela da bar jedan od pet sa ruke bude zaštita? Od čega? Ne  znam. 6. Totalno Neodlučna stato ja hoću da budem odnosno koje je to moje zanimanje. Htela sam da budem advokat. Nije se ispunilo. Bolje!!!!  Sada me zezaju naravno, što ja obožavam, samo da je smeha, da imam preko 3 indeksa. I imam. Ali me nista nije toliko zainteresovani da bih bila rado-znala, da slušam tu priču. Onda upisa ekonomiju ( preko veze naravno) jer bliznakinja se regularno upisala. Učila vredno. A ja, ja sam išla na žurke posle završene srednje škole.....Kada sam otišla na prvo predavanje iz ekonomije, čak ne znam ni naziv predmeta, ostala sam čitavih 20 min. Ogroman amfiteatar, svi nešto zapisuju, ja se doterala kao da idem u večernji provod, a profesora niti dobro čuješ niti vidiš. Ja volim prvo tu očnu komunikacije pa verbalnu. Izašla sam i prošetala lepo tada zvanom ulicom Maršala Tita i sela da popijem kafu negde. Kako gubljenje vremena za mene to  je bilo a i strah od pitanja roditelja: Dobro šta ti ustvari hoćeš???? Tada nisam imala pojma, sada ZNAM!! 

Trebalo je da prođe 41-okolini kurs u učionici života. Super da je tako. Znam, već neke komentare, boli nju briga, neradi, za platu se tu misli naravno a ne računaju se sati kada si i domaćica, supruga, majka itd. Računa se u UK-u naravno. Pa samo da otvaraš i zatvara vrata pred suprugom i detetom 20 god znači da si radila/o neki rad. E sada što se to ne računa u nekim zemljama, nisam ja kriva.

Blago njoj, I jeste, što je uspela da se organizuje i ode sama na odmor! Hej, Sama! Naravno uz moje finansije, tu se ubrajaju i finansije mojih najbližih, tu su uvek uz mene da pomognu u bilo kom smislu i obliku! Čak je jednom i rečeno mojoj maci ( kada sam se ja osećala ne voljenom sa strane baba i deda, jer oni ili vole najstarije; ili muške ili one koji najviše lice na njih po karakteru ili izgledu) da sam kao "zaštićeni beli medved" od strane moje majke. Možda sam i bila! Pitajte druge.

Moji najbliži I oni koji me iskreno vole tek me sada upoznaju. Najstarija mi je dala šansu da se izrazim, kažem bez straha i uvijanja mnogo toga o meni! To je bilo početkom februara čini mi se! Sada ona jedina zna zaista šta ja hoću, neću, i sta radim i to ispunjava moju um i sve ostalo!!! I drugi će znati, videti. To ne znači da me manje vole, ne, to znači konačan nastavak komunikacije, ali ovoga puta se zaista slušamo, saslušamo drugog, podelimo mišljenje iskreno, kažemo a ja vec jesam odavno i roditeljima i sestrama i bliskim ljudima šta me je bolelo, proganjalo godinama i šta mi smeta užasno! Sada već sam odavno kada sam završila koledž za hypnotherapista (mislim da sam imala oko 27-28 god. diplome i zvanja ništa mi ne znače tako da ni ovaj datum ne znam), bukvalno oprostila svima/svemu lošem što mi se dešavalo! Ako ne zavirite u prošlost bliskih, nemoguće je da skinete teret koji ćete vuci možda i do kraja života! Ja jesam, i srećna sam zena!!! Ja sada uživam. Od oktobra 19-tog kada sam postala diplomac jednog super super programa za razvoj, shvatanje, oslobađanje stresa i donošenja pravih odluka ali za MENE SAMO, moj život se promenio na bolje i ide sve bolje i bolje....kao sto pročitah u jednoj poznatoj knjizi : "teče radnja kao voda hladna." 

Sada idem da ručam negde. Mislim na poželjnu, u najboljim godinama i zahvaljujem joj se što me je uputila u park. Samo to i tražim od ljudi kada pitam za direkcije u mome životu a nalazim se na raskrsnici neodlučna. Samo uput, mišljenje, a moja je i samo moja odluka!!!!!

Nastavite da radite svi vi koji morate da zarađujete za nas, ja nekako sam uvek volela neko venci jakni pristup radu. Mislim da više uspeju oni koji imaju tačnu viziju šta žele, kada im srce kuca jače kada pričaju o tom poslu i kada ga rade iz ljubavi. Ako to postane puka trka ko je bolji, ko ima više materijalnog verujte mi na reč, izgubićete svoje istinsko ja. Ja nemam nista na svoje ime u nekretnina ma recimo, pa šta. Imam dom. To je važno. Imam roditelje, sestre, super kumu-prijateljici, super snaju na Vraćaju....imam toliko toga I dajem i dacu sve od sebe da komuniciramo, pomirimo, uskladimo vreme i mesto.....samo da je smeha, pesme i igara... 

 

 

 

 (Dalje)