codovizivota

Još uvek mislim i nikada neću prestati, da postoje ljudi spremni da pomognu ako mogu, čak i na njihovu recimo neku štetu.  A celo moje okruženje mi govori nije ti ovo Engleska. Pa šta? Ja ću biti uporna, za ono što u šta verujem. I šta uopšte znači "ovo nije Engleska?" Zar se samo tamo u nekom belom svetu dešavaju pozitivne stvari. Ne. Čak šta više.  Gde god da ste, a želite da uradite neko dobrotvor no delo ( mada ne volim ovo dobrotvor no,  ali mi nista drugo ne pada na pamet u ovo doba, tek sam na drugoj kafi) morate uložiti nekakav trud. 

Jesam se iznenadila ove godine ali sledeće možda i uspem. Radi se o tome da sam zvala  velike kompanije, za koje znam ovde i molila ih da ako slučajno imaju stare kompjuter ili pak neko od radnika, kupuju svome detetu najnovije tel da li bi to poklonili deci koja tako nešto nemaju? Odgovori su bili više nego grubi. Ali ja sam pitala. Jer, da zaista se dešava u UK U da kompanije menjaju svoje kompjutere po ih prvo nude radnicima a posle obaveste neku organizaciju. Tako sam i ja dobila prvi moj kompjuter. Ali ovde sam nažalost naišla na malo razumevanja. Ljudi su skeptični i nepoverlji i ja to razumem.

Zatim sam zvala 4 kompanije, koje sam smatrala da bi mogle da nam pomognu,  kada kažem nama mislim na moje komšije iz ulaza, i dodaju i orezu jedno drvo koje je veoma blizu zgrade. Ljudima smeta. Drvo je staro preko 45 god. E , na ovu molbu su mi se i smejali. Nema veze. Bilo bi to i plaćeno.  Ali je izgleda tako nesto jako mali posao za te kompanije. Opet,  nema veze. Sledeće godine raspitaju se negde po selima. Kladim se da će mi pomoći. Na pozitivnoj noti, postoji taj nevidljivi network majki koje prerasla garderobu svoje dece dele dalje kome je potrebno. Sve koje znam učestvuju u sličnim stvarima. Da ono što se može koristiti prosledi se dalje. Zato volim i da vodim da ljudi ostavljaju  okačene o kontejnere kese sa bilo čim što će nekome valjati. Završnicu ovaj članak sada i početi novi jer mi je bas nesto interesantno "palo" na pamet. Uglavnom pomozite ako možete.  Bilo kome.  Verujte mi znam, da ima dece kojima roditelji ne mogu da priušte ni €1,5 za neke izlete!  Poučna posećivanja raznih ustanova. Pa bi te ustanove mogle kada vec velikodusno, otvaraju svoja vrata i zovu decu da ih upoznaju sa raznovrsnim programima, i tako im bude maštu pa želju da i oni jednoga dana postanu korisni članovi drustva, raspitaju se u školi za koliko đaka bi možda oni mogli da plate. Mislim da su sve te posete i izleti raznim ustanovama i tekao dobre.....ta deca se sutra donositi nove zakone i upravljati zemlji.  Nemojte da im sam budite želju da odu iz svoje zemlje. Znanje će odneti sa sobom a i ostaćemo uskraćeni za jednu osobu koja želi da uči,  stvara.....bez pomoći "dobrih prijatelja"