codovizivota

BOL 

Uvek u pravo vreme meni dolaze poruke, koje kao što rekoh ja shvatam na moj način.  Prva je pitanje BOLA? Da li ga ignorisati i živeti tako ili proći kroz njega hrabro na drugu stranu gde više ne boli? Ja ću pribeći ovoj drugoj varijanti. Suočiti ze, osetiti, proći kroz njega i ostaviti ga daleko. Ustvari bol i strah su veoma slični.  Ja sam se sa drugim već suočavala,  i evo me živim.

Druga poruka je: ne gubiti vreme suviše razmišljajući, šta bi bilo kada  i bilo, ili mogla/ao sam sad se kajem. Vremenom sve dolazi na svoje mesto. Sada je sve, baš sada na svome mestu. Onako kako I treba da bude. Sve razumno, korisno i prijatno.  Poručuje pisac. I ja se slažem.  Pustite uzde, vašeg života, to sada ja kažem.  Jer nema slucajnosti,  u životu je sve sinhronizovano.  Pustite da vam donosi situacije, ljude, izazove a vi mirno posmatrate.  Samo sa mirom u vama, vi možete reagovati. Kažem i to da moj dan prodaje onako kako ga ja iz programira.  Da. Ali ne živim ono što sam napisala za 14h sada.  Nego baš tada nesvesna da i jeste toliko sati.