codovizivota

Predivno mirno mesto. Nešto danas i nisam za razgovor sa ljudima tako da će mi ova izolacija od nekoliko sati super doći. Ima malo šetalište. Sa klupama i kantama za đubre. Super. Ali opet kante ne blizu klupe nego česme.  Opet zašto se žaliti kada se već neko potrudio. I mali brodić razlozi turiste. Lepo je. Mir. Ja to volim.  Imala sam priliku da odem do Petrovca na moru. Glavno šetalište je super. Restorana, kafića koliko želite. Ali to uopšte više ne liči na onaj Petrovac kada sam ja tamo letovala. Ono je katastrofa. Ako se u sezoni popune svi kapaciteti, nema šanse da se turisti mimoiđe u glavnoj ulici. Sećam se kada San pre 6 god prolazila šetalištem učešće,  komentar jednog čoveka na  mog psa:" ovo bre vuk....."Smejemo se tome i  danas. S tim što ne da be bu njega nego ni sebe ubacila u tu masu ljudi koja seta. Mrzim velike gužve.  Ne organizovane naravno.  Bila sam na mnogim koncertima recimo  Tine Turner  i obezbeđenje kao i putokazi gde kuda da ide su više nego dobri. Uvek vas savetuju da dođete metroom ali ko nece imaju super sistem u kom pravcu koka da izlaze. Tako da Petrovac je nažalost jedna velika spavaonica, plaža ne može da primi toliko sveta. I to je odmor nekome.  Lično meni zamor. Preferiram hotele ili pansion sa bazenom i bar metar razdaljine od drugih. Baš sam se bila razočarala iskreno. Ostale su česme. To je lepo.  Nadam se da turisti ne narušavaju zelenilo i trud ljudi, i ne postavljaju peškire ili ti šta već ispod tih površina.  One nisu deo plaže! !!!!!! I dalje ću ja nastaviti sa mojim jednostavni izletima. Mislim da ću posetiti mesto koje sam slučajno videla u časopisu. Zove se nešto Etno Montenegro. Nemaju kapacitete da se prenoći ali nema veze. Cini mi se da je blizu neke granice.  Nema veze.  Načinu sve na internetu. Ali mi izgleda primamljivo jer po slikama zaista je sve onako kako je bilo pre sigurno 50 god. Usput verujem da su ljudi u tim krajevima više nego dobro namerni.  I da se od njih može čuti i nešto interesantno o Montenegro.  Kao što me je Cetinje oduševilo.  Manje konobari u lokalima. A ne shvataju da su oni baš direktna veza sa turista.  Lepo je napisao Ivo A. Za neki predratni restoran gde su dolazili ljudi iz svih krajeva sveta. Šef sale se prema njima ophodi krajnje profesionalni,  govorio je 4 strana jezika, i ponekad bi i preterao u toj ljubaznosti ( verujte mi na reč,  pravi turisti to ne vole. Kad kažem pravi ne mislim na ove koji letuju u poslednjih 15 god.). Onoga momenta kada bi u isti taj restoran došao neko iz Beograda. Neko ko tu živi i želi da izađe na večeru,  sef sale se ponašao kao da razgovara sa nevolje te izraze da koristim ali moram, kao sa nizom ljudskom vrstom. Bez izvolite,  hvala , dobrodošli! !!!!! Kada naučimo da zaista poštujemo jednako sve ali sve ljude tada ovaj svet bi mnogima bio monoton. Znam. Meni nije.  Meni su sva živa bića i naziva bitna i važna.  Kao i ova napuštena oronula kuća na reci Crnojevic.  I ona ima mnogo toga da kaže, ko hoće da sluša može samo da bude u plusu........ja posle malo sunčanja,  mediterana i posmatranja ovog lepog mesta vraćam se kući. Ovo mi je definitivno prijalo!!!!!