codovizivota

Moj ljubimac i ja izašli smo u šetnju u 7h.  Ja volim da ustajem rano. Zaista je istina ono : "ko rano rani....."

Imala sam tu privilegije da u Sokobanji gledam i izlazak i zalazak Sunca. Tražite čuda??? Pa svuda su oko vas. Uvek to kažem skepticima.  Zar radiance deteta nije čudo,  priroda, zemlja koja nas hrani, voda....sve su to čuda.  Za gledajte se malo. Najveće čudo je što dišemo i tako održavamo sebe živima.  Ako mislite da nije vi prestanite da dišete.  

Lično sam zahvalna na svakom čudu koje vidim, stvaram sama i zaista verujem!!!! Izbacila sam sve ali sve tužne pesme sa moje platiš na you tubu. Shvativši da ono što pevam i živim. A to sam naučila i znala još pre 17 god. Ali dozvolim sebi da izađem iz ravnoteže.  Nemojte nikada druge kriviti ako vam se nametnula neprijatna ili pak prijatna situacija. SAMI ih prizivamo. Zato ja sada pevam napolju ili u kući moje izmišljene pesme ili slušajući radio menjam reči.  Probajte. Ali ovo sve nije razlog zašto ja pišem ovog jutra već jedna konstatatacija.  Da li je zaista toliko teško pokositi livade, nego ih paliti????? Nadam se da će ljudi shvatiti jednog dana da MI nismo jedina živa stvorenja na ovoj planeti. Možemo samo živeti u skladu sa prirodom. Korigovati njene zakone, nikada. Izraste trava opet I opet. Možete da cementite svaku zelenu površinu,  nemojte uzalud trošiti materijal. Niknu će neko cveće. Kao što voda probije stene, polako polako. Ja sam zahvalna za sve što me priroda uči,  besplatno. Samo očnom komunikacijom. Ptice lete nisko, znamo da će pasti kiša itd. Treba više učiti od ljudi koji žive od zemlje i u skladu sa njom. Naravno nauka se razvila veoma. Ali opet me tamo neka baka nauci na koju stranu sveta da postavim određenu biljku. I opet moj svekar zna po ukusu grožđa da li će vino biti dobro ili ne. Čak i po vremenskim prilikama tokom godine. 

Ja ne razdvajam nauku od znanja ljudi koje se generacija prenosi. Nažalost sve manje i manje. Šteta.  Montenegro ima takve potencijal,  ali mora imati i ljude koji znaju da osluškuju tržište.  Nikakva sramota nije kada već delegacije putuju u neku "razvijeniju" zemlju  da vide o pokupe ono što misle da je dobro.  Ovde se prave prelepe klupe od divnog drveta, da bi ljudi uživali.  Ali nisu svi spremni da samo uživaju.  Neko će uzeti to drvo. Zato, zacementirajte i napravite klupe od cementa. Super je što i po naseljima gde ja živim vidim prave se mini parnici za decu. Ali, opet. U drugim zemljama taj se prostor ogradi. Prvo da ne bi psi ulazili tu, da se deca ne bi plašila pasa.  Neće svi pokupiti kao ja za svojim psom, đubrivo koje je neupotrebljivo, jer vlasnici mnogi još uvek ne shvataju da zdravlje svog ljubimca poveravaju tako. Možda pas ima parazite to je vidljivo. Možda probleme sa stomakom itd. Suma sumare, budite zahvalni na ovakvoj prirodi.  Da živite u Njujork nebo ne biste videli. Ovde u Podgorici na bilo koju stranu da pogledate vidite čudo.  Beskrajne planine i nebo. 

Mala poruka divnim ljudima koji pokušavaju da urede javna mesta. Kante za đubre  stavljajte blizu klupa. Ima lenjih. Koristite materijal koji nikome neće trebati. I postavite natpise na mestima gde šta sme da se radi. Opet mali savet kada se obraćate građanima kopirajte kako to drugi rade. Uvek sa "molim vas.......i hvala." To je onda komunikacija i poštovanje uzajamno.