codovizivota

Ovo mi je otac rekao pre bar 15 god. Bilo mi ga je zao tada. Da li zaista neki ljudi slepo prate, nepisana pravila društva? A i komšiluka naravno.  Ova rečenica mi je upala u oci; sređujuci moju biblioteku, i rastajuci se sa mnogim knjigama. Hoću da ih dam jednostavno ili glavnoj biblioteci ili bilo kome ko voli da čita. Ja volim, ali postajem kao većina muškaraca, horder. Zašto da zadržim nešto uz sebe što sam pročitala bar 2 puta i sada je vreme da putuje, dalje. 

I opet se vraćam na naslov. Napisana mi je ta recenica u jednoj knjizi. Nju sam naravno zadržala. Kao jedinka sam nemoćna da menjam ljudsku percepciju života a i ne želim. Ko sam ja uopšte da se mešam!!! Svako je kadar za sebe za sebe da odluči.. Ne igra se život u timovima. Čak i kada su porodice u pitanju. Najvažnija je jedinka. Ako sam ja srećna, pozitivna i ostalo oko mene ce to osetiti. I biti sretni. Jedino ukoliko kupujete kuću ili stan pa se morate dogovarati. Ali opet, ja po svakom pitanju prvo stavljam mene, pa mene i mene. OstalI koji su maloletni i zavise od mene su moja briga! Oni preko 21 god, me smaraju večitim pitanjima, kako ću, gde cu, šta mi treba. Ako sam bas raspoloženja za tu vrstu konverzacije, dam odgovore moje. Retko ko da ih sluša uopšte!!!!!

Zašto se uopste trudim????? Prestajem. Zovete me filozofom, čudakom,  smaram, dosadjujem; uglavnom jer ja živim u ružičastom svetu!!!!!! Ustvari svi koji tako misle veoma su ljubomorni na moje vreme, sposobnosti i slobodu....ja nikada neću reći da mi je život prošao između hteti i smeti....a vi???????