codovizivota
proalost-sadasnjost-buducnost
Nastavljam tamo gde sam i stala. Moram obavezno napomenuti da se na ovim stranicama, nikada nece pojaviti licna imena ljudi, cak ni inicijali osoba u mome zivotu. Isto tako necu pominjati imena firmi, kompanija, banaka, udruzenja, svega pozatog javnosti. Jedino ukoliko neko to pozeli, ili ja zatrazim dozvolu od gore navedenih, jer mi je postavljeno mozda pitanje kako sam nesto saznala, ko mi je nesto preporucio itd. I tada cu prvo traziti dozvolu istih.
Molila bih i one koji su dobro upoznati sa istorijom, gramatikom maternjeg ili engleskog jezika da me uvek isprave, ukazu n greske. To bi mi zaista znacilo, i cenila bih takve upute. Poznata sam jos iz osnovne skole da "gutam" slova, pa izvinite i na tome. Desavace se sigurno!!! Verovatno cu ubacivati i po koju englesku rec, to mi je ostala lepa za mene posledica jer sam u UK-u provela deo moga zivota. To nikako nije pomodarstvo, verujte mi, jer vec u svoj recnik ubacujem i neke crnogorske izraze jer tamo zivim za poslednjih 8 god. To je normalna stvar.
Naslov koji sam dala ovom clanku, ima vise razloga. Ponovo sam se nasla u svome rodnom gradu Beogradu. Videla staru skolu, ulice, i najvaznije ljude, bliske koji su bili znacajna karika u mome odrastanju, Da i ne pominjem srecu koju dozivljavam kada jedan na jedan razgovaram sa clanovima moje porodice. To me uvek podseti na vaznost i pouke koje shvatimo kasnije u zivotu. Tad kazem sebi: "A, da, pa bila/bio je u pravu..........", naucena lekcija i stikliram je odmah u fajlovima moga mozga.
Proslost ne mozemo menjati, ali je toliko dragocena, iako nam se u datom trenutku, tada, cinilo nesto negativno, drugo pozitivno itd. Iz sadasnje perspektive, sve se desavalo onako kako je i trbalo da se desi. I ja sam zahvalna za ta iskustva, zahvalna mojoj porodici i svima/svemu sto se naslo natom putu tada!!!!!
Sadasnjost, na engleskom takodje i poklon znaci. Ona je ipak najvaznija!!!! Jer samo sada u ovom trenutku, ovoj sekundi JA LICNO odlucujem stacu napisati, da li cu se nasmejati, da li cu da se zalim nekome, davim i smaram ljude [receno mi je jednom da i to radim, hence BLOG], zato ja uvek ali uvek biram radost, srecune pozitivne misli, pevusim jednu omiljenu mi pesmu i BIRAM da budem srecna. Sada. Sutra, to je tako daleko. Daleko je i sat vremena.......
U ovom fascinantnom gradu, koji nije vise moj dom, jer pametni Englezi kazu:"Dom vam je tamo gde vam je i srce", ja ipak uzivam iako se sve promenilo. Proslo je 20 god. Nema vise moje omiljene kafane "Pod lipom", koja je bila preko puta "Sumatovca", ne znam ni sta je tamo sada. Necu imati vremena da obidjem sve sto zelim. Ali moja omiljena kafana, gde sam uvek pila kafu ili caj, kada sam bezala sa casova iz srednje skole........nje nema....ali je u mome srcu ....uvek. Nikada me nisu privlacili kafici koji su "in". Za mene su stolovi i stoljnaci i soljice os kafe sa casom vode, bili vise nego dovoljni da budem srecna tada. Iako su me skolski drugovi zvali licno, odnosno dolazili tamo da mi poruce da me profesor iz marksizma zove da odgovaram i da zna da sam "Pod lipom"!!!!!! Naravno da nisam otisla.
Sadasnjost, nas jedan od dragocenih poklona zivota. Iskoristite je. Moje misljenje. Ja cu se sada odjaviti jer preferiram da caskam sa mojim najblizima. Malo se poveravamo, malo tracarimo, malo i zapevmo a uvek ali uvek pomenemo i one koji nisu vise sa nama. Jedna od tih licnosto je moja pokojna baba. Zena snaga, stub oslonac, prijatelj, uvek me je zvala kraljica Draga!!! Ona i jos mnogi bude najlepsa secanja. I njena omiljena pesma. Jedna od njih. Peva je Olivera Katarina "Alaj mi je veceras po volji.....". Meni jestea sada po volji. To zelim svima od srca. Komunicirajte, budite iskreni, nacice se i neko ko ce vam mozda postati i prijatelj. I oni su nam pored dece, celoga sveta, najvece bogadstvo.....uzivajte...ja sam jedna mala ptica koja voli da leti pa letim dalje za koji dan.....mest????? E, to je tajna......znam da me tamo ocekuju divna iskustva....kako znam???? Oseca se u vazduhu!!!!!