Sta kome znacu rec DOM, KUCA, MESTO GDE ZIVE
Sutra se vraćam za Podgoricu! I srećna sam. Već sam rekla kako Englezi kažu da "dom" vam je tamo gde vam je srce! Ja ni u ovom slučaju ne mislim na neku nekretninu gde živim. Naravno volim je, uređenaje tako da volim da provodim vreme u svojoj kući. Ali za mene je dom, tamo gde mi je srce "na mestu", gde imam mir, gde kada vodim psa u šetnju uživam dišući čisti vazduh, a oduševljena prirodom i lekcija koje me uči evo već 8ma god! Ona smiruje, pomaže, navodi na drugačiji način razmisljanja. Ona me u zemljuje je i otvara uvek neki novi put. Kada šetam šumom "Goricom" ja je zovem "pluća Pg-a", ja sam uvek prisutna, opuštena, ali izvan svega, proticu mi neke nove ideje i misli. Resenja, ako sam zbunjena, snaga ako posuusrajen...Takva je ova šuma. Prima, opušta, daruje bezuslovno. Samo je treba voleti, uočiti taj mir i spokoj i poneti ga kući......jedva čekam da joj se vratim. A,naravno tu je par osoba koje su meni veoma značajne. Jer u Pg-u ja živim sadasnjost. Proputovao ja su uvek lepa sećanja.........
Kasno je a ja sutra treba da napustim ovaj prelepi studio gde sam boravila 15 dana. Neću više da pričam gde sam bila za rodjedan. Ne može se samo rečima opisati neko magično mesto. Ili ga vidite na slici i uđete u nju ili ste tamo i osećate vibracije prirode. A ona je tako smirena i spokojna. Trebalo bi i ljudi da se ugledaju na nju. Da ćute bar sat vremena, i posmatraju bilo šta iz prirode. Lično ja sam posmatrala leptire. Toliko ih je bilo nikada na jednom mestu nisam videla toliki broj. Jedan mi je sleteo na ruku i putovao samnom do jezera.
Ali ono što je 07.06.2015. činilo posebnim bili su i ljudi koje sam upoznala, i oni koji su mi čestitali naravno zahvaljujem svima na lepim željama!!!!! Isto tako zahvaljujem mojoj užoj i široj porodici, "mojim donatorima" koji su mi pomogli da ostvarim ono što sam želela.
Moram vam ispričati I nešto o ljudima koje sam srela. Jedan se predstavio kao Charlie. Interesantna, mistična ličnost mnogo toga mi je ispričao, sve sam zapamtila. Izgledao je kao i svaki drugi turista. Sa rancem na leđima i vodom u ruci. Znate šta od njega sam dobila i poklon; kada je čuo da mi je rođendan. Čuvacu ga zauvek. Druga osoba možda sam je pomenula ali ne mari je prodavacica u prodavnici/kafani u selu Vrdzma. Zove se Ružica. Ispostavilo se da je i njoj rođendan!!!!! I da joj se jedno od dece zove kao moje. Pričale smo sigurno sat i po. Tamo gde radi nije bilo toaleta a ja sam vec popila 3l vode. Parola snadji se. Naravno da sam se snašla kao da mi je prvi put!!!! Ružica je divna žena dve godine mlađa od mene. I ona mi je dala poklon a i ja njoj. Rastali smo se grleći jedna drugu. Ja sam joj rekla da živi na posebnom mestu, ali kao sto mi Beogradjani odemo do Kalimegdna možda 30 puta za života, tako i oni ne vide više pozitivne stvari okoline.
I to je prošlost sada već. Lepe uspomene. Danas Sam čitala članak od R. Emersona. Savetujem da ga svakome da pročita!!!! Moja je kopija na engleskom, ko želi slobodno. Dobila sam besplatno, putem reči, od jednog po meni vrlo mudrog coveka novo/stare uvide o čoveku!!!! Podudara su nam sa mojima. Složili smo se o vremenu, sadašnjosti, kategorijama u koje svrstavaju se ljudi ( ja sam u onoj: nenormalna ( niko mi još nije rekao sta je to normalno pi njima; da sam kao dete, i da imam bubice u glavi). Znate šta ja svakodnevno dobija najlepše komplimente. Šta je bolje nego imati u sebi dečiju nevinost, rado-znalost.......
Sada baš ovog minuta ja odlučujem da idem da spavam......i kao dete maštam....a znate da mašta može svašta!!!!!!!!!!
Kumo, zgodna u najboljim god., mala Bella, sestrice baš me gađaju ovi tamburaši sada. A ni dinar im ne dadoh još!!!!!!!!!!
Sada pevaju " hej cigani zauzmite mesto......"
SAMO ZA NJU KOJA JE TU A ONA ZNA KOJA JE TA!!!!!!!!!
DA ako otvorim novčanik i potrošim sav džeparac......samo da je veselo.......mislim na vaš.....nemam niskim ni da nazdravimo!!!!!!
Sedi tu neki deka sa ženom i gleda me......haos.....a sa ženom ne progovara..... ..
pitate se kako ću do kuće,,????
Lepo nogu pred nogu.......kao prava kraljica Draga!!!!!!!!
Znate šta ja vec pokušavam pokušam vam po 4-ti put da opišem izlet na Lepteriji!!!! Svaki put uspem da obrišem tekst! Očigledno i nije toliko važno! Sem što sam pala sa stene sa 1,80m. Pravo na zadnjicu!!!!! I nisam pratila dobar putić. To je sve.
Sada više neću pokušavati jer sam bas sada u kafani sa tamburašima.......
Uživam. U nedelju idem na izlet. Na izvor reke Moravica! Tamo slavim rođendan. A posle do sela Vrdzma. Veoma interesantno. Nađite istorijat o oba mesta ako želite na netu.
Caos amigos, slušam pesme i uživam.
Sve nemate rivale poklone i materijale sam dobila SEM naravno, drama kraljica bi laptop, omanji. Ne mora ni da bude nov. Biće za mene. Moj je srce već 9 god. Tehnologija se razvija brzinom svetlosti, a ljudi kao ja....pa kao recimo kornjača koja ipak pobedi zeca na cilju...
ziveli
NAS ROĐENDAN!!!!!!
MALO SMEDA, BAR JE MENI BILO SMESNO.....
Prvo da pomenem još par divnih ljudi u mom životnom lancu, a nisam to danas uradila. Tu u Podgorički je još jedna mala Bella, koja će se preseliti u Pariz uskoro.....voli njihov jezik, kulturu, a i ona je uvek doterana kao što su Francuskinje. Onda dve zlatne komšinice sa kojima još nisam ni kafu popila ali smo se približile u posled je vreme. Onda momak koji me je odmah po dolasku u Podgorica, upućivao da posećujem jedno divno skupljanje....mislila sam u početku da pripada nekoj sekti, pa tek sam stigla iz UK-a. Eto kako postanemo sumnjičavi bez razloga.....ne umemo da iskoristim skrivene potencijal u donošenju lepih odluka. Posle 4-tog puta, razlozi je sve moguće razloge i ja sam pristala.....sta se posle dešavalo...to nekom drugom prilikom. Vraćam se u Sokobanja. Večerala sam na terasi, pastu sa svim i svačim. Moje omiljeno jelo. Ne pitajte za recept već uključite maštu i gledajte šta imate u frižideru!!!!
A sada "SPEKTAKL" i to je iz nekog filma. Odlučila sam pre nekoliko dana da obidajem izletište Leptiri ju, udaljenu oko 1,5 km od centra banje. Sve ukupno oko 2,8 km od mog smeštaja. Posla Sam. Spremna. Ranac pun. Vode, sendviča, keksa i voća. Cigareta naravno. Ko me zna i sa kim sam nekada išla u shopping ili duge duge šetnje, taj zna da ja pravim česte pauze. Naravno sada niko ne želi da ide samnom u bilo kakav obilazak. Ja sam do pre 2 god. bila prava "drama queen." Stalno kukajući kako ne mogu vise da hodam. Da sam žedna. Da bi mogli negde da popijemo kafu itd. Takva je i moja majka, pa ja sada odbijam da sa njom idem bilo gde kada je kupovina u pitanju. Jednostavno čovek može da doživi nervni slom, čekajući žene da isprobaju sve što žele. Užas. Ni sa sestrama ne idem. Uvek sama.
Nas rođendan!!!!!
U parku Sokobanja!!!!!
Posluša stariju, poželjnu u najboljim godinama, da malo i šetam po parkovima! Znam da ona uvek daje pravo mišljenje, pa sam i poslušala! Prvo sam čitala knjigu ( sećam se neko mi je ispričao komentar vlasnika kafane u blizini Ljiga, da traže donaciju da se popuni gradska biblioteka; rekao je da samo neradnici imaju vremena da čitaju hahah; pa ja spadam onda u tu kategoriju!!! Super ). A i kao da je nekoga briga sta ja radim. Bolje..........
Dakle sedim u parku ostavljam knjigu, veoma dobru, ali posmatranje dece, odraslih, drveća oko mene, dovela su me da malo i razmišljam. Donosim zaključke....stavljam tačke. Razmišljam dokle sam došla u ovom mom prelepom ružičastom životu ( na Okeford street-u sestra mi je pre skoro 19 god. kupila pink sunglasses; i rekla e sada stvarno možeš da gledaš svet kako ga i zamišljaš....izgubila sam ih; ne žalim uopšte, jer, su boje predanom sada još lepša....sve boje duge...).
Prvo sam se setila babe. I njenih priča iz Niske banje. Onda njenog rođendana, kada smo se skupile sve žene, unuke i ćerka, a ona naša draga ispričala njenu neku i intimnu prošlost. Bilo je super jer su retki sada trenutni kada se viđamo sa ženama iz familije.....tužno...no I to je zivot!!!! Dok smo ile mlade, ovo su bila pravila iz njenog iskustva o odabiru momka, budućeg supruga! A ona se rodila pre II Sv. rata inače. Dakle: 1. Imati 5 Momak kao prsti na jednoj ruci, i birati!!!!! Naravno bez bilo kakve intime! 2. Da ima dobar posao kao što je šofer, električar itd. Tada su oni najbolje zarađivali!!! 3. Da ne bude grdan ( ruzan)da bi deca bila lepa! Jer smo svi mi u familiji lepi?????!!!!! Zato se i ona za dedu udala kaže da vi deca bila lepa......uvek joj je taj spoljašnji izgled bio važan.
Šta smo mi kao unuke odabrale???? Mogu samo da govorim u svoje ime naravno. Ali ne bih sada, jer me opet nesto iz prošlosti trgnu! Njena komšinica koja nam je pričala o pokojnom suprugu! Sedele smo najstarija i ja u ČUDU kada je izjavila da ju je muž samo ponekad udario. Po neki šamar!!! Sta dati kao repliku na tu izjavu? Da je mojeg godišta, a ne poznajemo se dobro ćutala bih. Mislim da bi joj starija, a da je njeno godište rekla ladno: " ti si stvarno budala......" A tek od ujaka cerka, pretpostavljam došao bi komentar i sa psovkama tako da se već sada smejem u sebi. U jalovo lepoj ćerci baba je jednom rekla, da to što nije stavila solarni na sto kada ručamo, muž bi je prebio preko leđa!!!! Pa kako da se ne smejem a i da ne budem malo tužna ako su to žene mnogo mnogo pre nas a i sada doživljavaju! Da li su bile mudrije i ćutke ili napadale kao vučice....ko zna.
Takvo iskustvo nisam imala u životu i ne želim zaista..!!!!! Opet jedno sećanje u ovom divnom parku. Jedna od pesama koja je postala njena omiljena, nakon što je boravila u Niškoj banji: "Poznao bih te medj' hiljadu žena...
....." Baba zna zašto baš ta! Ustvari Ja volim da kažem kada sam u kafani: "samo za nju koja je tu, a ONA zna koja je ta!" I ono što je pukovnik ponavljao na jednoj super pijanki: "ko je rekao živeli!"
Sada sam opet ovde i sada i slažem slike iz mog dosadašnjeg života. 1. Ružno pace do 16th. 2. Prvo upoznavanje sa šminkom!.3. Odličan dak u osnovnoj, sa zahvalnice za razvoj literarne misli! Aha i to sam ja. Volim da pišem. Ustvari obožavam. A i da čitam naravno! 4. Volela da igram košarku. 5. Volela da gledam ljubavne filmove; posebno ostavili trag " Sjaj u travi" , "Zaljubljivanje", "Rambo!" Da Rambo, valjda sam želela da bar jedan od pet sa ruke bude zaštita? Od čega? Ne znam. 6. Totalno Neodlučna stato ja hoću da budem odnosno koje je to moje zanimanje. Htela sam da budem advokat. Nije se ispunilo. Bolje!!!! Sada me zezaju naravno, što ja obožavam, samo da je smeha, da imam preko 3 indeksa. I imam. Ali me nista nije toliko zainteresovani da bih bila rado-znala, da slušam tu priču. Onda upisa ekonomiju ( preko veze naravno) jer bliznakinja se regularno upisala. Učila vredno. A ja, ja sam išla na žurke posle završene srednje škole.....Kada sam otišla na prvo predavanje iz ekonomije, čak ne znam ni naziv predmeta, ostala sam čitavih 20 min. Ogroman amfiteatar, svi nešto zapisuju, ja se doterala kao da idem u večernji provod, a profesora niti dobro čuješ niti vidiš. Ja volim prvo tu očnu komunikacije pa verbalnu. Izašla sam i prošetala lepo tada zvanom ulicom Maršala Tita i sela da popijem kafu negde. Kako gubljenje vremena za mene to je bilo a i strah od pitanja roditelja: Dobro šta ti ustvari hoćeš???? Tada nisam imala pojma, sada ZNAM!!
Trebalo je da prođe 41-okolini kurs u učionici života. Super da je tako. Znam, već neke komentare, boli nju briga, neradi, za platu se tu misli naravno a ne računaju se sati kada si i domaćica, supruga, majka itd. Računa se u UK-u naravno. Pa samo da otvaraš i zatvara vrata pred suprugom i detetom 20 god znači da si radila/o neki rad. E sada što se to ne računa u nekim zemljama, nisam ja kriva.
Blago njoj, I jeste, što je uspela da se organizuje i ode sama na odmor! Hej, Sama! Naravno uz moje finansije, tu se ubrajaju i finansije mojih najbližih, tu su uvek uz mene da pomognu u bilo kom smislu i obliku! Čak je jednom i rečeno mojoj maci ( kada sam se ja osećala ne voljenom sa strane baba i deda, jer oni ili vole najstarije; ili muške ili one koji najviše lice na njih po karakteru ili izgledu) da sam kao "zaštićeni beli medved" od strane moje majke. Možda sam i bila! Pitajte druge.
Moji najbliži I oni koji me iskreno vole tek me sada upoznaju. Najstarija mi je dala šansu da se izrazim, kažem bez straha i uvijanja mnogo toga o meni! To je bilo početkom februara čini mi se! Sada ona jedina zna zaista šta ja hoću, neću, i sta radim i to ispunjava moju um i sve ostalo!!! I drugi će znati, videti. To ne znači da me manje vole, ne, to znači konačan nastavak komunikacije, ali ovoga puta se zaista slušamo, saslušamo drugog, podelimo mišljenje iskreno, kažemo a ja vec jesam odavno i roditeljima i sestrama i bliskim ljudima šta me je bolelo, proganjalo godinama i šta mi smeta užasno! Sada već sam odavno kada sam završila koledž za hypnotherapista (mislim da sam imala oko 27-28 god. diplome i zvanja ništa mi ne znače tako da ni ovaj datum ne znam), bukvalno oprostila svima/svemu lošem što mi se dešavalo! Ako ne zavirite u prošlost bliskih, nemoguće je da skinete teret koji ćete vuci možda i do kraja života! Ja jesam, i srećna sam zena!!! Ja sada uživam. Od oktobra 19-tog kada sam postala diplomac jednog super super programa za razvoj, shvatanje, oslobađanje stresa i donošenja pravih odluka ali za MENE SAMO, moj život se promenio na bolje i ide sve bolje i bolje....kao sto pročitah u jednoj poznatoj knjizi : "teče radnja kao voda hladna."
Sada idem da ručam negde. Mislim na poželjnu, u najboljim godinama i zahvaljujem joj se što me je uputila u park. Samo to i tražim od ljudi kada pitam za direkcije u mome životu a nalazim se na raskrsnici neodlučna. Samo uput, mišljenje, a moja je i samo moja odluka!!!!!
Nastavite da radite svi vi koji morate da zarađujete za nas, ja nekako sam uvek volela neko venci jakni pristup radu. Mislim da više uspeju oni koji imaju tačnu viziju šta žele, kada im srce kuca jače kada pričaju o tom poslu i kada ga rade iz ljubavi. Ako to postane puka trka ko je bolji, ko ima više materijalnog verujte mi na reč, izgubićete svoje istinsko ja. Ja nemam nista na svoje ime u nekretnina ma recimo, pa šta. Imam dom. To je važno. Imam roditelje, sestre, super kumu-prijateljici, super snaju na Vraćaju....imam toliko toga I dajem i dacu sve od sebe da komuniciramo, pomirimo, uskladimo vreme i mesto.....samo da je smeha, pesme i igara...
HEJ, PRIBLIŽAVA SE NAS RODJENDAN
II deo
Nastavljam tamo odakle je mamin otac, pozvao ćerku koja je još uvek u šoku od saznanja da će kući poneti dve bebe. Samo je pitao preko tel. Kakve su? Mama je tekla jedna plava, druga crna i stalno plače!!!! E neka je ova crna naša! Kao da sele imovinu. I zaista mladja za 30 min. sorry ( Ali si me pretekla u mnogim životnim trkama), kako je progovorila i prohodala, do dana današnjeg je u pokretu!!!!!!
Ja, pa ja to više volim polako, nogu pred nogu , za sebe. Zato I neki kažu da živim u ružičastom svetu!!!!! Super kompliment, znam da mi mnogi i zavide....A najbolji, ikada kompliment mi je dala rođena majka:" Ana ti kao da si iz druge dimenzije!" Ps zaista ja sam najsmešnija žena na svetu. I sada kada svi oko mene nešto se žale i pate i imaju pregršt nekakvih obaveza, JA sam našla način i rešenje kako da budem ovde na ovom magičnom mestu, baš za moj 41-vi rođendan!!!!! Jedva čekam..... znam da bi neko tugovao što "stari".....glupost. Sada sam najsretnija...sada....pišem blog, pijem kafu, pored bazena sa lekovitom vodom....sta više!!!!! A da volela bih jedan ne materijalna i jedan materijali poklon....zamislila sam želju...dolaze pokloni............
HEJ USKORO ĆE NAS ROĐENDAN!!!!!!!!
Po prvi put ću proslaviti rođendan SAMA!!!! I radujem se, bez obzira što ovde neće biti prisutna još jedna slavljenica, a i starija koja je već proslavila!!!!
Izabrala sam mesto, šta ću poneti og hrane i pića, ustvari ponecu sebe i u mislima biti sa voljenima..
Ali ovoga puta sam iz nekog neopisivo razloga baš uzbuđena! Verujem da kada napunim tu 41-vu, da će se do sledećeg rođendana, nauciti mnogo toga pucnog, upoznati novi ljudi, mesta po Montenegro. Jer tamo živim a znam samo 1/8 lepote te zemlje. Sramota, znam! Ali za 8 god. uvek nešto važnije ustvari gledano sada jako nevažno!
A sada o datumu rođenja. U našoj kući se uvek vodilo računa da se značajni datumu slave, uvek. Rođendani su bili uvek nešto posebno. To je dan kada smo se po prvi put odvojili od majke, disali zasebno i plakali.....kako ko!
Mama, kaže sa ja nisam puno plakala naravno (za čim 9 meseci u mraku), ali kada joj je rečeno da ima još jedne bebe....e onda je i plakala i urlali....da je to nemoguće...
Zašto? Zato što se te 1974 god. živelo ok. Ali sa dvoje, jednim detetom ali sa troje, mladi bračni par, majka domaćica, otac radi, putuje, da bi zaradio što vise!!!!! Big NO!!!!
Glupo je reci i nabrajati ko sve nije bio odusevljen ovim vestima u familiji (a to kao da je i bitno, međutim uvek postoji "strašni sud") ali, neutesnu majku sada i blizanaca, prozvana je da njen otac želi da razgovara sa njim!